Prijem
Traži
Uvod u problematiku Algi
Šta izaziva alge u biljnim akvarijumima?
Alge jako dobro napreduju u akvarijumima koji nisu dobro izbalansirani. Šta izaziva taj disbalans?
Od velikog je značaja da redovno hranimo naše biljke dobro izbalansiranom kombinacijom NO3, PO4, CO2 i drugim mikro i makroelementima.
U prošlosti se verovalo da NO3 i naročito PO4 izazivaju alge ali više put je dokazano da ovi elemneti (čak i ako ih predoziramo) nemogu da izazovu pojavu algi, zapravo što ih više doziramo manje će se algi pojavljivati.
Hranljivi elementi nemaju veze sa algama kao ni sa bolestima ili smrću rakova ili riba u biljnim akvarijumima koji se redovno đubre.
Pitanje koje se postavlja je: „zašto mi se pojavljuju alge iako redovno dodajem NO3, PO4, CO2 i ostale hranljive elemente?“
Najveća greška koju u takvim slučajevima možete da napravite jeste da počnete da umanjujete količinu hranjljivih elemenata iz straha da oni u stvari izazivaju probleme sa algama. Smanjivanje količine hranljivih elemenata na ovakav način izazvaće još veću količinu algi.
Pravi razlozi zbog kojih nastaju alge u biljnim akvarijumima koji se redovno đubre su sledeći:
1. Nizak nivo kiseonika,
2. Nedovoljna cirkulacija vode,
3. Nagomilavanje organskih materija i
4. Necikliran akvarijum.
Nizak nivo kiseonika (O2) može da se javi kao rezultat prenaseljenosti, visoke temperature vode, prljavim filterima, preteranim hranjenjem i slabo pomeranje površine vode.
Nedovoljna cirkulacija vode može izazvati lošu raspodelu hranljivih elemenata. Bez obzira što dodajemo dovoljno CO2, NO3, PO4 i mikroelemente cirkulacija vode treba da bude dovoljno jaka da sve ove hranljive elemente prenese ka biljkama. Poboljšajte cirkulaciju jačim pumpama ili većim brojem manjih.
Organske materije vremenom se nagomilavaju zbog hranjenja riba i njihovog izmeta kao i zbog biljaka koje trule itd. Bakterije koje razlažu organske materije zahtevaju dovoljne količine kiseonika da bi mogle da razlože organske materije u neorganske materije kao što su NH4, NO3, PO4 i CO2 koje biljke mogu da koriste. Organizmi kao što su račići i puževi mogu mnogo pomoći u recikliranju organskih materija, jer bakterije nemogu da razlože veće organske komade dovoljno brzo. Račići i puževi poješće odumrle listove biljaka, nepojedenu hranu kao i hranu koja je upala u šljunak i time ih sprečavaju da lagano trule.
Dobar nivo kiseonika može se održavati tako što ćemo napraviti umereno pomeranje površine vode, održavati filter čistim, dobrom cirkulacijom, uklanjanjem nepojedene hrane, uklanjanjem starih listova biljaka, redovnim zamenama vode, naseljavanjem akvarijuma puževima i račićima kao i povremenim sifoniranjem podloge.
Neciklirani akvarijumi nemaju dovoljno korisnih bakterija koje pomažu u recikliranju organskih materija i NH4 koji se nagomilavaju što izaziva alge. Akvarijum cikirajte na neki od sledećih načina:
1. Cikliranje bez riba,
2. Tiho cikliranje,
3. „Na gurku“ (Jump start cycling)
4. Suvi start (kasnije će biti opisan, jer je ovo jedan od najboljnih načina za biljne akvarijume sa bogatom hranljivom podlogom).
Nemojte smanjvati količinu hranljivih elemenata kao što su NO3 i PO4 u biljnim akvarijumima da bi ste se borili protiv algi! Njihovim smanjivanjem izazvaćete još jaču pojavu algi! NO3 i PO4 mogu da izazovu probleme sa algama JEDINO AKO NEDOSTAJU.
Kontrola algi
Akvarijum bez biljaka
Višak organskih materija i visok nivo amonijaka/amonijum jona izazvaće najezdu algi. Davanje previše hrane kao i prenaseljenje akvarijuma najčešći je razlog smanjenja kvaliteta vode. Nedeljne promene vode (25-50%), sifoniranja podloge, stvaranje umerenog pomeranja površine vode za izmenu gasova (dobar nivo kiseonika), dovoljno velika cirkulacija vode kao i redovno čišćenje filtera najbolji je način za sprečavanje stvaranja algi. Nivoi amonijaka (NH3), amonijum jona (NH4) kao i nitrita (NO2) trebali bi da budu 0 ppm. Nivo nitrata (NO3) bi trebali da budu ispod 30 ppm. Nivo fosfata (PO4) bi trebali da budu ispod 0,5 ppm. Fotoperiod nebi trebalo da bude duži od 10 sati dnevno. Bitno je znati da alge vole dobro osvetljena mesta tako da akvarijum ne treba postavljati blizu prozora. Direktna sunčeva svetlost može izazvati najezdu algi. Armija algojeda puno će vam pomoći u borbi protiv određenih vrsti algi.
Biljni akvarijum
Biljni akvarijum je malo kompleksniji jer u njemu pored riba treba brinuti i o biljkama. Tačno je da će biljke u sebe upijati amonijak/nitrate/fosfate i time održavati na visokom nivou hemizam vode. Šta ako vam se iznenada desi najveća najezda algi u vašem biljnom akvarijumu?! Zapitaćete se kako je to moguće!
Šta izaziva pojavu algi u biljnom akvarijumu?
Pojedini ljudi kažu da će alge bujati u akvarijumima ukojima je visok nivo hranljivih materija kao što su NO3 i PO4 i bore se protiv njih tako što smanjuju nivo ovih elemenata čime samo otkriju da ovo samo vodi ka još većim problemima sa algama. U gusto zasađenim akvarijumima sam riblji izmet ne pruža dovoljno hranljivih materija koje su biljkama potrebne da bi zdrave rasle bez algi i ovo je razog zbog kojih dodajemo hranljive elemente. Biljke, kao i mi, zahtevaju izbalansiranu ishranu da bi rasle zdravo.
Osnovni razlozi zbog kojih (u većini slučajeva) se pojavljuju alge su:
1. Necikliran akvarijum
Kod većine ljudi alge će se pojaviti u prva dva meseca postavke. Novouspostavljeni akvarijumi nemaju dovoljno korisnih bakterija koje pomažu u balansiranju sistema. Ovakve bakterije vezane su za razgradnju organskih materija, nitrifikaciju, denitrifikaciju itd... Da bi ste izbegli ovakve probleme sa algama savetujemo vam da koristite metodu „suvog starta“ Toma Barra. S obzirom da biljke mnogo bolje rastu u podlogama bogatim hranljivim materija u idealnom slučaju treba koristiti zemlje (npr zemlje za sađenje ili komercijalno dostupna akvarijumska zemlja).
Zemlje podržavaju različite korisne bakterije koje su vezane za razgradnju organskih materija nitrifikaciju/denitrifikaciju, smanjenje i oksidacija teških metala i gasova u hranljive materije za biljke. Ovo znači da upotreba samog peska ili šljunka nije najbolji izbor za uspostavljanje najboljeg okruženja za akvarijumske biljke naročito u Low-light low-tech akvarijumima.
Zemlja za sađenje (ili komercijalno dostupna akvarijumska zemlja) je u suvom stanju (izložena je kiseoniku) i treba da prođe kroz veoma naglu promenu. Kada se natopi vodom nivo kiseonika naglo pada jer ga iskoriste bakterije.
Bakterije koriste kiseonik u procesu organske razgradnje. Na samom početku kada se potopi zemlja u vodu ispušta mnogo hranljivih materija.
Pre punjenja akvarijuma zemlja treba da se slegne pre nego što u podpunosti napunimo akvarijum. Na ovaj način izbegavamo nepotrebna cvetanja algi kao i mutnu vodu.
Držite zemlju natopljenu jedan do dva meseca (gospodin Duško Bojić čeka i do četiri meseca). Nemojte još uvek puniti akvarijum, dodajte vode ukoliko ispari jer zemlja mora da ostane potopljena sve vreme da bi se pretvorila slegnutu vodenu zemlju koja je potrebna biljkama (cikliranje zemlje). Bitno je čekati da bi se osigurao dovoljan razvoj bakterija vezanih za nitrifikaciju amonijaka u nitrate čime izbegavamo nagle poraste NH4/NO2 koji su uglavnom toksični kako za ribe tako i za beskičmenjake.
Nakon približno dva meseca možete akvarijum napuniti vodom. Nakon što ga napunite kompletno je promenite! Ovo radimo zbog hranljivih materija koje iz zemlje pređu u vodu i mogu izazvati cvetanje algi.
Ukoliko ste vrlo obazrivi ovo „ispiranje“ možete ponoviti nekoliko puta. Nema nikakve štete ukoliko to radite ali voda mora biti bez hlora pre nego što je sipate u akvarijum. Napomena: nikada nemojte dodavati ledeno hladnu vodu iz česme nazad u sistem, trebalo bi da bude mlaka, a grejač podesite približno na 26°C.
U ovoj fazi možete posaditi biljke koje želite da gajite. Najbolje je posaditi puno bilja. Takođe je dobro posaditi puno bilja koje pušta korenje. Korenje bilja će dovoditi kiseonik u rizosferu da bi sebe zaštitili od toksičnosti teških metala i time će omogućiti oksidaciju veoma toksičnog gasa hidogensulfida H2S pretvarajući ga u neškodljivu so HSO4 kao i oksidaciju metana u CO2 i vodu. Korenje biljaka sprečiće nizak Redox zemlje (reduksiono-oksidacioni proces).
2. Nedovoljno strujanje i pomeranje površine vode
Veoma je bitno da obezbedimo dovoljnu cirkulaciju i pomeranje površine vode u biljnim ekosistemima.
Cirkulacija jednako raspoređuje hraniljive materije i čini ih dostupnim biljkama i bakterijama. Treba obezbediti da cirkulacija bude između 5 i 8 puta zapremine akvarijuma po satu u zavisnosti od biljaka i riba koje gajimo. Neki više vole jaku struju dok drugi vole slabiju. Pojedini biljni akvaristi koriste cirkulaciju i do 10 puta yapremine akvarijuma na sat ali sam protok vode smanjuju upotrebom dugačkih potopljenih spray bar-ova koje treba postaviti odmah ispod površine vode.
Pomeranje površine vode osigurava dovoljnu izmenu gasova i sprečava formiranje filma na površini vode. Bez obzira što biljke fotosintezom proizvode dosta O2 naročito u akvarijumima u kojima se dodaje CO2 dodatne količine O2 koje se stvaraju zbog pomeranja površine vode nikako nemogu da škode.
Treba imati u vidu da je kiseonik jedan od najvažnijih elemenata koji u sebe prihvata elektrone u životinjskim i bakterijskim organizmima.
Na višim temperaturama nivo O2 se snižava naročito tokom leta. Kod viših temperatura veoma je korisno pravljenje jačeg pomeranja površine vode, koje možemo postići dodatnom motornom glavom koja bi služila samo ovoj svrsi. Tokom letnjih meseci temperatura nije ta koja ima najveći uticaj na ribe/račiće/biljke nego upravo nizak nivo O2. Na višim temperaturama metabolizam bakteirja se ubzava i koristi puno O2 za reciklažu hranljivih elemenata.
Primer: Duško Bojić navodi da u njegovim akvarijumima tokom leta temperatura u njegovim akvarijumima ide i do 31C. Ranije je verovao da to škodi ribama/rakovima/biljkama. Sada zna drugačije. U takvim uslovima on obezbedi veoma jako pomeranje površine vode (ali bez bućkanja) u svim svojim akvarijumima za dobru razmenu gasova i više nema problema sa ribama/rakovima/biljkama.
U biljnim akvarijumima dobar nivo kiseonika je jednako bitan kao i dobar nivo ugljendioksida.
3. Disbalans između nivoa CO2 i drugih hranljivih elemenata (niski nivoi CO2 i hranljivih elemenata)
Za zdrav rast biljaka potrebni su im Ugljenik (C), Kiseonik (O), Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Kalcijum (Ca), Magnezijum (Mg) i Sumpor (S) kao makroelementi i Gvožđe (Fe), Mangan (Mn), Cink (Zn), Bakar (Cu), Bor (B), Nikl (Ni), Hlor (Cl) i Molibden (Mo) kao mikroelementi.
U odnosu na mikroelemente biljkama je potrebna velika količina makroelemenata.
Makro i mikro elementi mogu se dodavati preko komercijalno dostupnih proizvoda kao i u uradi sam izvođenjima pomoću KNO3, KH2PO4 i Epsom soli.
Sve je u pronalaženju pravog balansa između osvetljenja, CO2 i hranljivih elemenata.
Postoji bitna razlika između dodavanja hranljivih elemenata u akvarijume sa samo par biljaka i one veoma gusto zasađene.
Količina i brzina rasta biljaka utiče na izbor načina doziranja hranljivih elemenata.
Sve kreće od svetla. Možete se odlučiti između akvarijuma sa niskim, srednjim ili jakim intenzitetom svetla.
Količina svetla utiče na brzinu rasta biljaka. Jače svetlo znači brži rast i brže upijanje hranljivih elemenata.
Odluka o količini svetla koju će upotrebiti je individualna odluka biljnog akvariste i zavisi od njegovog stila i ciljeva.
Biljni akvarijumi su kompleksni i dinamični ekosistemi koji u mnogome zavise od nas akvarista. Priroda na njih nema nikakvog uticaja i zbog toga smo mi ti koji vuku sve konce i samim time utičemo na to da li će ti ekosistemi kojima upravljamo biti bez algi ili sa njima.
Biljkama su potrebni hranljivi elementi konstantno da bi dobro napredovale i bujno rasle. Na nama, akvaristima, je da razumemo ekologiju biljnog akvarijuma i da utičemo na sistem pronalaskom odgovarajućim balansom hranljivih elemenata.
Akvarijumske biljke se uspešno mogu gajiti na više načina i sve zavisi od svetla. Matematika je jednostavna:
Što jače svetlo, biljke brže rastu i upijaju hranjljuve elemente brže.
Kod slabijeg svetla, rast je sporiji i sporije se troše hranljivi elementi.
Nivoi svetla u akvarijumima:
Niski nivoi su od 0,3 do 0,5 w/l
Srednji nivoi svetla su od 0,5 do 0,8 w/l
Visoki nivoi svetla su preko 0,8 w/l
Kako izračunati nivo svetla:
Podelite ukupnu snagu rasvete u watt-ima sa ukupnom zapreminom akvarijuma u litrama i dobićete nivo svetla u watt/litar.
Najčešći načini za održavanje akvarijuma su:
Low-light Low-tech ili slabo svetlo sa malo tehnike
To su biljni akvarijumi sa slabom rasvetom (bez dodavanja CO2) kod kojih je osnovni izvor hranljivih elemenata hranljiva podloga. Ovakav tip akvarijuma se svodi na mali novo održavanja kod kojeg je potrebno vršiti veoma malo zamena vode.
Low-light High-tech ili slabo svetlo sa više tehnike
To su biljni akvarijumi sa dodavanjem CO2 za stimulisanje rasta biljaka. Ovakvi sistemi zavisiće od dodavanja dodatnog đubriva i češće zamene vode da bi ostali stabilni.
High-light High-tech ili jako osvetljeni akvarijumi sa više tehnike
Ovo su jako osvetljeni biljni akvarijumi u koje se dodaje CO2 da bi pospešio rast bilja. Visko nivo osvetljenja pruža biljkama puno energije koja promoviše bujan rast biljaka. Ovaj je metod uobičajen za pravljenje aquascape-ova od kojih vam zastaje dah (na takmičenima aquascape-ova).
Koji metod meni najviše odgovara? piatate se
Ovo u mnogome zavisi od vaših ciljeva i načina života. Evo nekoliko primera:
1. Ukoliko ste recimo veoma zauzeti u životu i nemate mnogo vremena koje možete posvetiti čestim promenama vode najbolje je da odaberete Low-light Low-tech način održavanja biljnog akvarijuma kojem je tokom godine dovoljno 5 do 6 promena vode. U ovakvim postavkama Duško Bojić dozira jednom nedeljno npr. Tropica Plant Nutrition+ koji sadrži NPK i mikro elemente 5ml na 50 litara vode. Bez obzira što biljke mogu većinu hranljivih elemenata dobiti iz podloge treba imati u vidu da će zemljište da se istroši u roku od 6 do 12 meseci i da bi sprečili da se ovo desi poželjno je jednom nedeljno dozirati mikro i makro elmente bilo u suvom ili tečnom obliku.
2. Na ograničenom ste budžetu ali želite da napravite aquascape koji izgleda lepo. U ovom slučaju odaberite Low-light High-tech metodu što znači manje svetla, manje hranljivih elemenata, jeftina DIY rešenja za dodavanje CO2, itd. Kod ovog načina Duško Bojić koristi Tropica Plant Nutrient N & P i mikro elemente 1-2 puta nedeljno što prati jednaom nedeljno zamena 50% vode.
3. Ukoliko je vaš cilj da napravite aquascape od kojeg zastaje dah za takmičenje aquascaper-a koristite High-light High-tech način kao najbolje rešenje. Da bi ovakav način bio uspešan morate često dozirati hranljive elmente i vršiti nedeljno velike izmene vode da ne bi u sistemu došlo do prevelike količine hranljivih materija. Najbolja staregija za doziranje hranljivih materija jeste EI-Estimative Index (indeks procenjene vrednosti - prim.prev) koji je izmislio i popularizovao Tom Barr.
Sledi primer kako Duško „hrani“ svoj akvarijum od 160 litara kod kojeg je osvetljenje 0,8 w/l, CO2 oko 4 mehura u sekundi koje kontroliše drop checker (25-30ppm):
Utorak – (nakon izmene 50% vode) 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4 i 1/2 kašičice GH-Booster-a
Sreda – 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Četvrtak - 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4
Petak - 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Subota - 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4
Nedelja - 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Ponedeljak – NIŠTA NE DOZIRA
Utorak je dan kada ciklus kreće iz početka zamenom 50% vode kao što je gore već navedeno.
(prim. prev. – kako koristim isti sisem doziranja, samo u tečnoj formi dodajem makro elemente možda bi vam bilo korisno da znate da za prvi dan možete odabrati koji god hoćete. Meni je dan za zamenu vode nedelja i to radim čim se probudim uz kafu jer taj dan uglavnom svi mogu izdvojiti čak i za veću zamenu vode.)
NAPOMENA: Zapamtite da neizbalansirani biljni akvarijumi vode ka cvetanju algi što znači da ako npr. odaberete High-light način a pri tome ne vršite česte zamene vode/orezujete biljke/dozirate hranljive elemente to vodi ka raju za alge.
Karbonatna tvrdoća (KH)ne treba nikad da bude ispod 4KH. Karbonati i bikarbonati imaju kapacitet za vezivanje kiselina. Karbonatna tvrdoća čiji je nivo ispod 3KH nema dobar puferski kapacitet i zbog toga pH može drastično da se menja. Ukoliko je neophodno treba dodavati bikarbonate (Soda bikarbona) da bi se povećala KH vrednost.
Većina biljaka može da raste u sva tri uslova osvetljenja ukoliko CO2 nije ograničavajući faktor. Npr. veruje se da Hemianthus calitrichoides (HC) treba jako svetlo da bi u prednjem planu rastao kao tepih. Ovo nije tačno! Ova biljka će lepo rasti i u uslovima slbijeg osvetljenja sve dok joj CO2 nije ograničen kao hranljivi element. U uslovima gde je CO2 ograničen HC će kao i druge biljke rasti u visinu pokušavajući da stigne do površine vode gde je atmosferski CO2 dostupan. Mnogi veruju da biljke koje rastu u visinu ka površini rastu tako da bi stigle bliže izvoru svetla što nije tačno. Najčešći uzrok zašto biljke ovako rastu ili se jednostavno istope je upravo tamo gde je CO2 ograničavajući faktor. Naravno pod slabijim osvetljenjem će biljke rasti sporije ali uz odgovarajući nivo CO2 vremenom će narasti u željeni aquascape.
4. Nedostatk higijene akvarijuma i održavanja biljaka.
Kako akvarijum sazreva nagomilavaju se organske materije kao i organski otpad, filteri se zapuše česticama, a bio masa se poveća do nivoa kada održavanje poste neophodno.
Kod svake zamene vode dobro je uraditi blago usisavanje dna samo iznad šljunka. Za dubokim usisavanjem u biljnim akvarijumima sa dosta biljaka sa korenjem nema potrebe. Na ovaj način održavamo korisnu Oksidacionu Mikrozonu (gornji sloj podloge) i sprečavamo da postane zagušena organskim otpadom.
Oksidaciona Mikrozona pomaže da se toksični NH4 i NO3 preobrate a hranljive materije zadrži u podlozi oksidacijom.
Filtracija će ukloniti plivajuće čestice i pomaže kod reciklaže hranljivih elemenata. Spoljni filteri, čini se, najbolje rade u biljnim akvarijumima. Jedan od razloga zbog kojeg su oni bolje rešenje od unutrašnjih filtera je to što skupljaju i zadržavaju sve nečistoće izvan akvarijuma. Kada se filter otvori zbog čišćenja prljavština ostaje u njemu dok kod unutrašnjih filtera prilikom njegovog vađenja radi čišćenja dosta prljavštine ispadne nazad u akvarijum. Ovo bi trebalo da bude razlog za korišćenje kanister ili visećiš filtera.
Zagušeni filteri smanjuju cirkulaciju i terba ih redovno čistiti. Koliko je to često zavisi od tipa pumpe kao i količine riba i biljaka.
Kada čistite filtere nemojte ih čistiti vodom iz česme jer sadrži hlor koji će uništiti kolonije bakterija koje žive u filteru. Uvek ispirajte vodom iz akvarijuma koju ste valili prilikom zamene vode.
Kod izbalansiranih nivoa hranljivih elemenata biljke će dobro rasti naročito brzorastuće stabljikaste biljke. Ovakvim biljkama ne bi trebalo dozvoliti da narastu skroz do površine vode jer kada do ovoga dođe smannjuje se mogućnost razmene gasova a nizak nivo Kiseonika može izazvati razne probleme od kojih su neki alge, površinska skrama, nagomilavanje NH4/NO2, stres kod riba, itd...
Prevelike biljke će takođe umanjiti cirkulaciju vode i stvoriti mrtve zone. Redovno orezujte biljke. Ovo ne samo da će pospešiti novi rast nego će učiniti vaš akvarijum još lepšim. Što ih više budete orezivali to će one žbunastije izgledati.
Biljke prednjeg plana takođe treba redovno proređivati. One rastu u slojevima, jedan preko drugog praveći debeo tepih. Ukoliko on postane suviše debeo u donjim slojevima kreće da truli i ceo tepih može da ispliva (npr. HC).
Delimične izmene vode su veoma bitne kod High-tech akvarijuma i kod „samo Excel“ akvarijuma (prim. prev. ili „samo Easy Carbo“). Na ovaj način izbacujemo višak hranljivih materija iz akvarijuma koji se nagomilavaju zbog đubrenja.
High.tech sistemi zahtevaju često doziranje hranljivih elemenata (3x nedeljno) i iz ovog razloga korisno je vršiti nedeljne promene vode (50%) da b se sistem vratio u početno stanje.
Low-tech akvarijumi imaju manje potreba za izmenama vode da bi se sprečile oscilacije nivoa CO2. Ovakvi sistemi trebaju konstantan nivo CO2 da bi se izbegli problemi sa algama. Voda iz česme je bogata sa CO2 i svakom nedeljnom izmenom dodajemo solidnu količinu CO2 koju biljke potroše za dan-dva nakon čega ostaju bez CO2 do kraja nedelje. Oscilujući nivo CO2 su verovatniji da izazovu probleme sa algama (stres biljaka). Kod low-tech akvarijuma dovoljno je promeniti 50% vode svaka dva meseca. Iz ovog razloga potrebno ne prenaseljavati ovakve akvarijume ribama da bi se smanjilo nagomilavanje organsklih materija.
5. Nenaseljavanje dovoljno organizama poput puževa ili račića može izazvati nagomilavanje oragnskih materija koje dovodi do pojave algi.
Pojedine ribe i beskičmenjaci takođe mogu u mnogome pomoći u održavanju higijene u biljnom akvarijumu.
Jedan of favorita Duška bojića je Caridina multidentata kozica (ranije znana kao C. japonica) koju je popularizovao Takashi Amano. Ovaj račić je veoma efikasan kao organizam koji jede končastu/dlakavu algu. Pored toga što jede alge ovaj račić takođe pomaže kod reciklaže odumrlih delova biljaka i ribljeg otpada tako što iz razlaže na manje organske čestice koje dalje bakterije mogu da koriste.
Ovaj račić se takoće hrani bakterijama i mikroorganizama čime ih sprečava da se prenamnože u sistemu.
Malazijski puž trubač (Melanoides tuberculata) je veoma efikasan u aeraciji gornjeg sloja podloge čime dovodi kiseonik u Oksidacionu Mikrozonu. Većinu svog vremena provodi u rijući kroz podlogu u potrazi za bakterijama, mikroorganizmima i mrtvu organsku materiju.
Otocinclus je riba koja naraste do 5 cm i veoma je koristan dodatak biljnim akvarijumima. Ova mala riba čistiće listove biljaka od Dijatoma i bakterijskog filma.
Sijamski algar (Crossocheilus siamensis) je jedna od najefikasnijih riba za uništavanje crne bradate alge. Naraste i do 14 cm pa zbog toga baš i nije prikladan za manje akvarijume.
Neritina natalensis sp. "Zebra" je još jedan puž kojeg je korisno držati. Naročito je efikasan u jedenju zelene bradate alge i zelene tačkaste alge koje rastu na kamneju ili panjevima. Treba imati u vidu da ne treba držati puno ovih puževa jer će brzo početi da legu bela jaja po celom akvarijumu koja mnogima mogu da se ne svide a dodatni problem je to što ta jaja ne mogu da se izlegu u slatkoj vodi.
Šta izaziva alge u biljnim akvarijumima?
Alge jako dobro napreduju u akvarijumima koji nisu dobro izbalansirani. Šta izaziva taj disbalans?
Od velikog je značaja da redovno hranimo naše biljke dobro izbalansiranom kombinacijom NO3, PO4, CO2 i drugim mikro i makroelementima.
U prošlosti se verovalo da NO3 i naročito PO4 izazivaju alge ali više put je dokazano da ovi elemneti (čak i ako ih predoziramo) nemogu da izazovu pojavu algi, zapravo što ih više doziramo manje će se algi pojavljivati.
Hranljivi elementi nemaju veze sa algama kao ni sa bolestima ili smrću rakova ili riba u biljnim akvarijumima koji se redovno đubre.
Pitanje koje se postavlja je: „zašto mi se pojavljuju alge iako redovno dodajem NO3, PO4, CO2 i ostale hranljive elemente?“
Najveća greška koju u takvim slučajevima možete da napravite jeste da počnete da umanjujete količinu hranjljivih elemenata iz straha da oni u stvari izazivaju probleme sa algama. Smanjivanje količine hranljivih elemenata na ovakav način izazvaće još veću količinu algi.
Pravi razlozi zbog kojih nastaju alge u biljnim akvarijumima koji se redovno đubre su sledeći:
1. Nizak nivo kiseonika,
2. Nedovoljna cirkulacija vode,
3. Nagomilavanje organskih materija i
4. Necikliran akvarijum.
Nizak nivo kiseonika (O2) može da se javi kao rezultat prenaseljenosti, visoke temperature vode, prljavim filterima, preteranim hranjenjem i slabo pomeranje površine vode.
Nedovoljna cirkulacija vode može izazvati lošu raspodelu hranljivih elemenata. Bez obzira što dodajemo dovoljno CO2, NO3, PO4 i mikroelemente cirkulacija vode treba da bude dovoljno jaka da sve ove hranljive elemente prenese ka biljkama. Poboljšajte cirkulaciju jačim pumpama ili većim brojem manjih.
Organske materije vremenom se nagomilavaju zbog hranjenja riba i njihovog izmeta kao i zbog biljaka koje trule itd. Bakterije koje razlažu organske materije zahtevaju dovoljne količine kiseonika da bi mogle da razlože organske materije u neorganske materije kao što su NH4, NO3, PO4 i CO2 koje biljke mogu da koriste. Organizmi kao što su račići i puževi mogu mnogo pomoći u recikliranju organskih materija, jer bakterije nemogu da razlože veće organske komade dovoljno brzo. Račići i puževi poješće odumrle listove biljaka, nepojedenu hranu kao i hranu koja je upala u šljunak i time ih sprečavaju da lagano trule.
Dobar nivo kiseonika može se održavati tako što ćemo napraviti umereno pomeranje površine vode, održavati filter čistim, dobrom cirkulacijom, uklanjanjem nepojedene hrane, uklanjanjem starih listova biljaka, redovnim zamenama vode, naseljavanjem akvarijuma puževima i račićima kao i povremenim sifoniranjem podloge.
Neciklirani akvarijumi nemaju dovoljno korisnih bakterija koje pomažu u recikliranju organskih materija i NH4 koji se nagomilavaju što izaziva alge. Akvarijum cikirajte na neki od sledećih načina:
1. Cikliranje bez riba,
2. Tiho cikliranje,
3. „Na gurku“ (Jump start cycling)
4. Suvi start (kasnije će biti opisan, jer je ovo jedan od najboljnih načina za biljne akvarijume sa bogatom hranljivom podlogom).
Nemojte smanjvati količinu hranljivih elemenata kao što su NO3 i PO4 u biljnim akvarijumima da bi ste se borili protiv algi! Njihovim smanjivanjem izazvaćete još jaču pojavu algi! NO3 i PO4 mogu da izazovu probleme sa algama JEDINO AKO NEDOSTAJU.
Kontrola algi
Akvarijum bez biljaka
Višak organskih materija i visok nivo amonijaka/amonijum jona izazvaće najezdu algi. Davanje previše hrane kao i prenaseljenje akvarijuma najčešći je razlog smanjenja kvaliteta vode. Nedeljne promene vode (25-50%), sifoniranja podloge, stvaranje umerenog pomeranja površine vode za izmenu gasova (dobar nivo kiseonika), dovoljno velika cirkulacija vode kao i redovno čišćenje filtera najbolji je način za sprečavanje stvaranja algi. Nivoi amonijaka (NH3), amonijum jona (NH4) kao i nitrita (NO2) trebali bi da budu 0 ppm. Nivo nitrata (NO3) bi trebali da budu ispod 30 ppm. Nivo fosfata (PO4) bi trebali da budu ispod 0,5 ppm. Fotoperiod nebi trebalo da bude duži od 10 sati dnevno. Bitno je znati da alge vole dobro osvetljena mesta tako da akvarijum ne treba postavljati blizu prozora. Direktna sunčeva svetlost može izazvati najezdu algi. Armija algojeda puno će vam pomoći u borbi protiv određenih vrsti algi.
Biljni akvarijum
Biljni akvarijum je malo kompleksniji jer u njemu pored riba treba brinuti i o biljkama. Tačno je da će biljke u sebe upijati amonijak/nitrate/fosfate i time održavati na visokom nivou hemizam vode. Šta ako vam se iznenada desi najveća najezda algi u vašem biljnom akvarijumu?! Zapitaćete se kako je to moguće!
Šta izaziva pojavu algi u biljnom akvarijumu?
Pojedini ljudi kažu da će alge bujati u akvarijumima ukojima je visok nivo hranljivih materija kao što su NO3 i PO4 i bore se protiv njih tako što smanjuju nivo ovih elemenata čime samo otkriju da ovo samo vodi ka još većim problemima sa algama. U gusto zasađenim akvarijumima sam riblji izmet ne pruža dovoljno hranljivih materija koje su biljkama potrebne da bi zdrave rasle bez algi i ovo je razog zbog kojih dodajemo hranljive elemente. Biljke, kao i mi, zahtevaju izbalansiranu ishranu da bi rasle zdravo.
Osnovni razlozi zbog kojih (u većini slučajeva) se pojavljuju alge su:
1. Necikliran akvarijum
Kod većine ljudi alge će se pojaviti u prva dva meseca postavke. Novouspostavljeni akvarijumi nemaju dovoljno korisnih bakterija koje pomažu u balansiranju sistema. Ovakve bakterije vezane su za razgradnju organskih materija, nitrifikaciju, denitrifikaciju itd... Da bi ste izbegli ovakve probleme sa algama savetujemo vam da koristite metodu „suvog starta“ Toma Barra. S obzirom da biljke mnogo bolje rastu u podlogama bogatim hranljivim materija u idealnom slučaju treba koristiti zemlje (npr zemlje za sađenje ili komercijalno dostupna akvarijumska zemlja).
Zemlje podržavaju različite korisne bakterije koje su vezane za razgradnju organskih materija nitrifikaciju/denitrifikaciju, smanjenje i oksidacija teških metala i gasova u hranljive materije za biljke. Ovo znači da upotreba samog peska ili šljunka nije najbolji izbor za uspostavljanje najboljeg okruženja za akvarijumske biljke naročito u Low-light low-tech akvarijumima.
Zemlja za sađenje (ili komercijalno dostupna akvarijumska zemlja) je u suvom stanju (izložena je kiseoniku) i treba da prođe kroz veoma naglu promenu. Kada se natopi vodom nivo kiseonika naglo pada jer ga iskoriste bakterije.
Bakterije koriste kiseonik u procesu organske razgradnje. Na samom početku kada se potopi zemlja u vodu ispušta mnogo hranljivih materija.
Pre punjenja akvarijuma zemlja treba da se slegne pre nego što u podpunosti napunimo akvarijum. Na ovaj način izbegavamo nepotrebna cvetanja algi kao i mutnu vodu.
Držite zemlju natopljenu jedan do dva meseca (gospodin Duško Bojić čeka i do četiri meseca). Nemojte još uvek puniti akvarijum, dodajte vode ukoliko ispari jer zemlja mora da ostane potopljena sve vreme da bi se pretvorila slegnutu vodenu zemlju koja je potrebna biljkama (cikliranje zemlje). Bitno je čekati da bi se osigurao dovoljan razvoj bakterija vezanih za nitrifikaciju amonijaka u nitrate čime izbegavamo nagle poraste NH4/NO2 koji su uglavnom toksični kako za ribe tako i za beskičmenjake.
Nakon približno dva meseca možete akvarijum napuniti vodom. Nakon što ga napunite kompletno je promenite! Ovo radimo zbog hranljivih materija koje iz zemlje pređu u vodu i mogu izazvati cvetanje algi.
Ukoliko ste vrlo obazrivi ovo „ispiranje“ možete ponoviti nekoliko puta. Nema nikakve štete ukoliko to radite ali voda mora biti bez hlora pre nego što je sipate u akvarijum. Napomena: nikada nemojte dodavati ledeno hladnu vodu iz česme nazad u sistem, trebalo bi da bude mlaka, a grejač podesite približno na 26°C.
U ovoj fazi možete posaditi biljke koje želite da gajite. Najbolje je posaditi puno bilja. Takođe je dobro posaditi puno bilja koje pušta korenje. Korenje bilja će dovoditi kiseonik u rizosferu da bi sebe zaštitili od toksičnosti teških metala i time će omogućiti oksidaciju veoma toksičnog gasa hidogensulfida H2S pretvarajući ga u neškodljivu so HSO4 kao i oksidaciju metana u CO2 i vodu. Korenje biljaka sprečiće nizak Redox zemlje (reduksiono-oksidacioni proces).
2. Nedovoljno strujanje i pomeranje površine vode
Veoma je bitno da obezbedimo dovoljnu cirkulaciju i pomeranje površine vode u biljnim ekosistemima.
Cirkulacija jednako raspoređuje hraniljive materije i čini ih dostupnim biljkama i bakterijama. Treba obezbediti da cirkulacija bude između 5 i 8 puta zapremine akvarijuma po satu u zavisnosti od biljaka i riba koje gajimo. Neki više vole jaku struju dok drugi vole slabiju. Pojedini biljni akvaristi koriste cirkulaciju i do 10 puta yapremine akvarijuma na sat ali sam protok vode smanjuju upotrebom dugačkih potopljenih spray bar-ova koje treba postaviti odmah ispod površine vode.
Pomeranje površine vode osigurava dovoljnu izmenu gasova i sprečava formiranje filma na površini vode. Bez obzira što biljke fotosintezom proizvode dosta O2 naročito u akvarijumima u kojima se dodaje CO2 dodatne količine O2 koje se stvaraju zbog pomeranja površine vode nikako nemogu da škode.
Treba imati u vidu da je kiseonik jedan od najvažnijih elemenata koji u sebe prihvata elektrone u životinjskim i bakterijskim organizmima.
Na višim temperaturama nivo O2 se snižava naročito tokom leta. Kod viših temperatura veoma je korisno pravljenje jačeg pomeranja površine vode, koje možemo postići dodatnom motornom glavom koja bi služila samo ovoj svrsi. Tokom letnjih meseci temperatura nije ta koja ima najveći uticaj na ribe/račiće/biljke nego upravo nizak nivo O2. Na višim temperaturama metabolizam bakteirja se ubzava i koristi puno O2 za reciklažu hranljivih elemenata.
Primer: Duško Bojić navodi da u njegovim akvarijumima tokom leta temperatura u njegovim akvarijumima ide i do 31C. Ranije je verovao da to škodi ribama/rakovima/biljkama. Sada zna drugačije. U takvim uslovima on obezbedi veoma jako pomeranje površine vode (ali bez bućkanja) u svim svojim akvarijumima za dobru razmenu gasova i više nema problema sa ribama/rakovima/biljkama.
U biljnim akvarijumima dobar nivo kiseonika je jednako bitan kao i dobar nivo ugljendioksida.
3. Disbalans između nivoa CO2 i drugih hranljivih elemenata (niski nivoi CO2 i hranljivih elemenata)
Za zdrav rast biljaka potrebni su im Ugljenik (C), Kiseonik (O), Azot (N), Fosfor (P), Kalijum (K), Kalcijum (Ca), Magnezijum (Mg) i Sumpor (S) kao makroelementi i Gvožđe (Fe), Mangan (Mn), Cink (Zn), Bakar (Cu), Bor (B), Nikl (Ni), Hlor (Cl) i Molibden (Mo) kao mikroelementi.
U odnosu na mikroelemente biljkama je potrebna velika količina makroelemenata.
Makro i mikro elementi mogu se dodavati preko komercijalno dostupnih proizvoda kao i u uradi sam izvođenjima pomoću KNO3, KH2PO4 i Epsom soli.
Sve je u pronalaženju pravog balansa između osvetljenja, CO2 i hranljivih elemenata.
Postoji bitna razlika između dodavanja hranljivih elemenata u akvarijume sa samo par biljaka i one veoma gusto zasađene.
Količina i brzina rasta biljaka utiče na izbor načina doziranja hranljivih elemenata.
Sve kreće od svetla. Možete se odlučiti između akvarijuma sa niskim, srednjim ili jakim intenzitetom svetla.
Količina svetla utiče na brzinu rasta biljaka. Jače svetlo znači brži rast i brže upijanje hranljivih elemenata.
Odluka o količini svetla koju će upotrebiti je individualna odluka biljnog akvariste i zavisi od njegovog stila i ciljeva.
Biljni akvarijumi su kompleksni i dinamični ekosistemi koji u mnogome zavise od nas akvarista. Priroda na njih nema nikakvog uticaja i zbog toga smo mi ti koji vuku sve konce i samim time utičemo na to da li će ti ekosistemi kojima upravljamo biti bez algi ili sa njima.
Biljkama su potrebni hranljivi elementi konstantno da bi dobro napredovale i bujno rasle. Na nama, akvaristima, je da razumemo ekologiju biljnog akvarijuma i da utičemo na sistem pronalaskom odgovarajućim balansom hranljivih elemenata.
Akvarijumske biljke se uspešno mogu gajiti na više načina i sve zavisi od svetla. Matematika je jednostavna:
Što jače svetlo, biljke brže rastu i upijaju hranjljuve elemente brže.
Kod slabijeg svetla, rast je sporiji i sporije se troše hranljivi elementi.
Nivoi svetla u akvarijumima:
Niski nivoi su od 0,3 do 0,5 w/l
Srednji nivoi svetla su od 0,5 do 0,8 w/l
Visoki nivoi svetla su preko 0,8 w/l
Kako izračunati nivo svetla:
Podelite ukupnu snagu rasvete u watt-ima sa ukupnom zapreminom akvarijuma u litrama i dobićete nivo svetla u watt/litar.
Najčešći načini za održavanje akvarijuma su:
Low-light Low-tech ili slabo svetlo sa malo tehnike
To su biljni akvarijumi sa slabom rasvetom (bez dodavanja CO2) kod kojih je osnovni izvor hranljivih elemenata hranljiva podloga. Ovakav tip akvarijuma se svodi na mali novo održavanja kod kojeg je potrebno vršiti veoma malo zamena vode.
Low-light High-tech ili slabo svetlo sa više tehnike
To su biljni akvarijumi sa dodavanjem CO2 za stimulisanje rasta biljaka. Ovakvi sistemi zavisiće od dodavanja dodatnog đubriva i češće zamene vode da bi ostali stabilni.
High-light High-tech ili jako osvetljeni akvarijumi sa više tehnike
Ovo su jako osvetljeni biljni akvarijumi u koje se dodaje CO2 da bi pospešio rast bilja. Visko nivo osvetljenja pruža biljkama puno energije koja promoviše bujan rast biljaka. Ovaj je metod uobičajen za pravljenje aquascape-ova od kojih vam zastaje dah (na takmičenima aquascape-ova).
Koji metod meni najviše odgovara? piatate se
Ovo u mnogome zavisi od vaših ciljeva i načina života. Evo nekoliko primera:
1. Ukoliko ste recimo veoma zauzeti u životu i nemate mnogo vremena koje možete posvetiti čestim promenama vode najbolje je da odaberete Low-light Low-tech način održavanja biljnog akvarijuma kojem je tokom godine dovoljno 5 do 6 promena vode. U ovakvim postavkama Duško Bojić dozira jednom nedeljno npr. Tropica Plant Nutrition+ koji sadrži NPK i mikro elemente 5ml na 50 litara vode. Bez obzira što biljke mogu većinu hranljivih elemenata dobiti iz podloge treba imati u vidu da će zemljište da se istroši u roku od 6 do 12 meseci i da bi sprečili da se ovo desi poželjno je jednom nedeljno dozirati mikro i makro elmente bilo u suvom ili tečnom obliku.
2. Na ograničenom ste budžetu ali želite da napravite aquascape koji izgleda lepo. U ovom slučaju odaberite Low-light High-tech metodu što znači manje svetla, manje hranljivih elemenata, jeftina DIY rešenja za dodavanje CO2, itd. Kod ovog načina Duško Bojić koristi Tropica Plant Nutrient N & P i mikro elemente 1-2 puta nedeljno što prati jednaom nedeljno zamena 50% vode.
3. Ukoliko je vaš cilj da napravite aquascape od kojeg zastaje dah za takmičenje aquascaper-a koristite High-light High-tech način kao najbolje rešenje. Da bi ovakav način bio uspešan morate često dozirati hranljive elmente i vršiti nedeljno velike izmene vode da ne bi u sistemu došlo do prevelike količine hranljivih materija. Najbolja staregija za doziranje hranljivih materija jeste EI-Estimative Index (indeks procenjene vrednosti - prim.prev) koji je izmislio i popularizovao Tom Barr.
Sledi primer kako Duško „hrani“ svoj akvarijum od 160 litara kod kojeg je osvetljenje 0,8 w/l, CO2 oko 4 mehura u sekundi koje kontroliše drop checker (25-30ppm):
Utorak – (nakon izmene 50% vode) 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4 i 1/2 kašičice GH-Booster-a
Sreda – 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Četvrtak - 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4
Petak - 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Subota - 1/2 kašičice KNO3, 1/8 kašičice KH2PO4
Nedelja - 10 ml Tropica Plant Nutrition za mikro elemente
Ponedeljak – NIŠTA NE DOZIRA
Utorak je dan kada ciklus kreće iz početka zamenom 50% vode kao što je gore već navedeno.
(prim. prev. – kako koristim isti sisem doziranja, samo u tečnoj formi dodajem makro elemente možda bi vam bilo korisno da znate da za prvi dan možete odabrati koji god hoćete. Meni je dan za zamenu vode nedelja i to radim čim se probudim uz kafu jer taj dan uglavnom svi mogu izdvojiti čak i za veću zamenu vode.)
NAPOMENA: Zapamtite da neizbalansirani biljni akvarijumi vode ka cvetanju algi što znači da ako npr. odaberete High-light način a pri tome ne vršite česte zamene vode/orezujete biljke/dozirate hranljive elemente to vodi ka raju za alge.
Karbonatna tvrdoća (KH)ne treba nikad da bude ispod 4KH. Karbonati i bikarbonati imaju kapacitet za vezivanje kiselina. Karbonatna tvrdoća čiji je nivo ispod 3KH nema dobar puferski kapacitet i zbog toga pH može drastično da se menja. Ukoliko je neophodno treba dodavati bikarbonate (Soda bikarbona) da bi se povećala KH vrednost.
Većina biljaka može da raste u sva tri uslova osvetljenja ukoliko CO2 nije ograničavajući faktor. Npr. veruje se da Hemianthus calitrichoides (HC) treba jako svetlo da bi u prednjem planu rastao kao tepih. Ovo nije tačno! Ova biljka će lepo rasti i u uslovima slbijeg osvetljenja sve dok joj CO2 nije ograničen kao hranljivi element. U uslovima gde je CO2 ograničen HC će kao i druge biljke rasti u visinu pokušavajući da stigne do površine vode gde je atmosferski CO2 dostupan. Mnogi veruju da biljke koje rastu u visinu ka površini rastu tako da bi stigle bliže izvoru svetla što nije tačno. Najčešći uzrok zašto biljke ovako rastu ili se jednostavno istope je upravo tamo gde je CO2 ograničavajući faktor. Naravno pod slabijim osvetljenjem će biljke rasti sporije ali uz odgovarajući nivo CO2 vremenom će narasti u željeni aquascape.
4. Nedostatk higijene akvarijuma i održavanja biljaka.
Kako akvarijum sazreva nagomilavaju se organske materije kao i organski otpad, filteri se zapuše česticama, a bio masa se poveća do nivoa kada održavanje poste neophodno.
Kod svake zamene vode dobro je uraditi blago usisavanje dna samo iznad šljunka. Za dubokim usisavanjem u biljnim akvarijumima sa dosta biljaka sa korenjem nema potrebe. Na ovaj način održavamo korisnu Oksidacionu Mikrozonu (gornji sloj podloge) i sprečavamo da postane zagušena organskim otpadom.
Oksidaciona Mikrozona pomaže da se toksični NH4 i NO3 preobrate a hranljive materije zadrži u podlozi oksidacijom.
Filtracija će ukloniti plivajuće čestice i pomaže kod reciklaže hranljivih elemenata. Spoljni filteri, čini se, najbolje rade u biljnim akvarijumima. Jedan od razloga zbog kojeg su oni bolje rešenje od unutrašnjih filtera je to što skupljaju i zadržavaju sve nečistoće izvan akvarijuma. Kada se filter otvori zbog čišćenja prljavština ostaje u njemu dok kod unutrašnjih filtera prilikom njegovog vađenja radi čišćenja dosta prljavštine ispadne nazad u akvarijum. Ovo bi trebalo da bude razlog za korišćenje kanister ili visećiš filtera.
Zagušeni filteri smanjuju cirkulaciju i terba ih redovno čistiti. Koliko je to često zavisi od tipa pumpe kao i količine riba i biljaka.
Kada čistite filtere nemojte ih čistiti vodom iz česme jer sadrži hlor koji će uništiti kolonije bakterija koje žive u filteru. Uvek ispirajte vodom iz akvarijuma koju ste valili prilikom zamene vode.
Kod izbalansiranih nivoa hranljivih elemenata biljke će dobro rasti naročito brzorastuće stabljikaste biljke. Ovakvim biljkama ne bi trebalo dozvoliti da narastu skroz do površine vode jer kada do ovoga dođe smannjuje se mogućnost razmene gasova a nizak nivo Kiseonika može izazvati razne probleme od kojih su neki alge, površinska skrama, nagomilavanje NH4/NO2, stres kod riba, itd...
Prevelike biljke će takođe umanjiti cirkulaciju vode i stvoriti mrtve zone. Redovno orezujte biljke. Ovo ne samo da će pospešiti novi rast nego će učiniti vaš akvarijum još lepšim. Što ih više budete orezivali to će one žbunastije izgledati.
Biljke prednjeg plana takođe treba redovno proređivati. One rastu u slojevima, jedan preko drugog praveći debeo tepih. Ukoliko on postane suviše debeo u donjim slojevima kreće da truli i ceo tepih može da ispliva (npr. HC).
Delimične izmene vode su veoma bitne kod High-tech akvarijuma i kod „samo Excel“ akvarijuma (prim. prev. ili „samo Easy Carbo“). Na ovaj način izbacujemo višak hranljivih materija iz akvarijuma koji se nagomilavaju zbog đubrenja.
High.tech sistemi zahtevaju često doziranje hranljivih elemenata (3x nedeljno) i iz ovog razloga korisno je vršiti nedeljne promene vode (50%) da b se sistem vratio u početno stanje.
Low-tech akvarijumi imaju manje potreba za izmenama vode da bi se sprečile oscilacije nivoa CO2. Ovakvi sistemi trebaju konstantan nivo CO2 da bi se izbegli problemi sa algama. Voda iz česme je bogata sa CO2 i svakom nedeljnom izmenom dodajemo solidnu količinu CO2 koju biljke potroše za dan-dva nakon čega ostaju bez CO2 do kraja nedelje. Oscilujući nivo CO2 su verovatniji da izazovu probleme sa algama (stres biljaka). Kod low-tech akvarijuma dovoljno je promeniti 50% vode svaka dva meseca. Iz ovog razloga potrebno ne prenaseljavati ovakve akvarijume ribama da bi se smanjilo nagomilavanje organsklih materija.
5. Nenaseljavanje dovoljno organizama poput puževa ili račića može izazvati nagomilavanje oragnskih materija koje dovodi do pojave algi.
Pojedine ribe i beskičmenjaci takođe mogu u mnogome pomoći u održavanju higijene u biljnom akvarijumu.
Jedan of favorita Duška bojića je Caridina multidentata kozica (ranije znana kao C. japonica) koju je popularizovao Takashi Amano. Ovaj račić je veoma efikasan kao organizam koji jede končastu/dlakavu algu. Pored toga što jede alge ovaj račić takođe pomaže kod reciklaže odumrlih delova biljaka i ribljeg otpada tako što iz razlaže na manje organske čestice koje dalje bakterije mogu da koriste.
Ovaj račić se takoće hrani bakterijama i mikroorganizama čime ih sprečava da se prenamnože u sistemu.
Malazijski puž trubač (Melanoides tuberculata) je veoma efikasan u aeraciji gornjeg sloja podloge čime dovodi kiseonik u Oksidacionu Mikrozonu. Većinu svog vremena provodi u rijući kroz podlogu u potrazi za bakterijama, mikroorganizmima i mrtvu organsku materiju.
Otocinclus je riba koja naraste do 5 cm i veoma je koristan dodatak biljnim akvarijumima. Ova mala riba čistiće listove biljaka od Dijatoma i bakterijskog filma.
Sijamski algar (Crossocheilus siamensis) je jedna od najefikasnijih riba za uništavanje crne bradate alge. Naraste i do 14 cm pa zbog toga baš i nije prikladan za manje akvarijume.
Neritina natalensis sp. "Zebra" je još jedan puž kojeg je korisno držati. Naročito je efikasan u jedenju zelene bradate alge i zelene tačkaste alge koje rastu na kamneju ili panjevima. Treba imati u vidu da ne treba držati puno ovih puževa jer će brzo početi da legu bela jaja po celom akvarijumu koja mnogima mogu da se ne svide a dodatni problem je to što ta jaja ne mogu da se izlegu u slatkoj vodi.
