Prijem
Traži
Najveća opasnost ikri mnogih riba su sami roditelji koji veoma halapljivo i sa velikim zadovoljstvom proždiru sopstvenu ikru. Zbog ove osobine u mrestilišni akvarijum se stavlja krupniji šljunak, veličine lešnika, između koga zapadaju zrna ikre i tu postaju bezbedna od proždrljivih roditelja.
Druga opasnost je pojava plesni koje se pojavljuju pri najčistijem baratanju sa ribama. Pojavu plesni ćemo najbolje sprečiti dezinfikovanjem vode ozonom, a zatim odmah po mrestu u mrestilišni akvarijum stavljamo nekoliko kapi skriflavina i rivanola ili nekog drugog sredstva koje u sebi sadrži ove materije koje sprečavaju pojavu plesni.
Mnoge vrste riba ne proždiru svoju ikru i mlađ već se na razne načine staraju o njoj. Tako smo videli da neke vrste rađaju razvijen mlađ sposoban za brzo plivanje i sakrivanje u sitnom bilju. Neke vrste svoje potomstvo nose u ustima, dok se neke protiv neprijatelja bore veoma velikim brojem svog potomstva, kao neke lavirintke.
U mrestilišnom akvarijumu neprijatelj mlađa može da bude prljavština, zatim kolebanje temperature, a isto tako veoma nepovoljno na mađ deluje tesan i mali mrestilišni akvarijum u kome mlađu nedostaje dovoljna količina kiseonika.
Mlađ koji propliva vodoravno odmah traži dosta hrane, a veliki obroci hrane i njen ostatak lako prlja vodu. Raspadanjem hrana truli i tako se u akvarijumu stvaraju otrovni nitriti od kojih osetljiva mlađ lako gine. Isto tako je za mlađ velika opasnost krupna živa hrana koju mala ribica ne može lako da proguta već se uguši. Ako mlađ hranimo jednolično, uvek istom hranom, on zaostaje u rastu. Zbog toga je neophodno mlađ hraniti raznoliko.
Mlađ lavirintki je veoma osetljiv posle 3 – 4 nedelje po proplivavanju i tada mu treba pokloniti dosta pažnje jer tada počinje sa udisanjem kiseonika iz vazduha. U ovo vreme mlađ je veoma osetljiva i na hladnoću vazduha iznad akvarujuma, pošto razlika u temperaturi vode i vazduha mora biti neznatna. U to vreme kod većine lavirintki mlađu dubina vode ne sme biti veća od 10 – 12 cm, jer se mnogo mlađa zaboravi na dnu i ako je vodeni stub visok on ne uspe da ispliva do površine i udahne spasonosni kiseonik iz vazduha, već se uz put davi u vodi!
Druga opasnost je pojava plesni koje se pojavljuju pri najčistijem baratanju sa ribama. Pojavu plesni ćemo najbolje sprečiti dezinfikovanjem vode ozonom, a zatim odmah po mrestu u mrestilišni akvarijum stavljamo nekoliko kapi skriflavina i rivanola ili nekog drugog sredstva koje u sebi sadrži ove materije koje sprečavaju pojavu plesni.
Mnoge vrste riba ne proždiru svoju ikru i mlađ već se na razne načine staraju o njoj. Tako smo videli da neke vrste rađaju razvijen mlađ sposoban za brzo plivanje i sakrivanje u sitnom bilju. Neke vrste svoje potomstvo nose u ustima, dok se neke protiv neprijatelja bore veoma velikim brojem svog potomstva, kao neke lavirintke.
U mrestilišnom akvarijumu neprijatelj mlađa može da bude prljavština, zatim kolebanje temperature, a isto tako veoma nepovoljno na mađ deluje tesan i mali mrestilišni akvarijum u kome mlađu nedostaje dovoljna količina kiseonika.
Mlađ koji propliva vodoravno odmah traži dosta hrane, a veliki obroci hrane i njen ostatak lako prlja vodu. Raspadanjem hrana truli i tako se u akvarijumu stvaraju otrovni nitriti od kojih osetljiva mlađ lako gine. Isto tako je za mlađ velika opasnost krupna živa hrana koju mala ribica ne može lako da proguta već se uguši. Ako mlađ hranimo jednolično, uvek istom hranom, on zaostaje u rastu. Zbog toga je neophodno mlađ hraniti raznoliko.
Mlađ lavirintki je veoma osetljiv posle 3 – 4 nedelje po proplivavanju i tada mu treba pokloniti dosta pažnje jer tada počinje sa udisanjem kiseonika iz vazduha. U ovo vreme mlađ je veoma osetljiva i na hladnoću vazduha iznad akvarujuma, pošto razlika u temperaturi vode i vazduha mora biti neznatna. U to vreme kod većine lavirintki mlađu dubina vode ne sme biti veća od 10 – 12 cm, jer se mnogo mlađa zaboravi na dnu i ako je vodeni stub visok on ne uspe da ispliva do površine i udahne spasonosni kiseonik iz vazduha, već se uz put davi u vodi!