Prijem
Traži
RAZMNOZAVANJE AKARIJUMSKIH BILJAKA
U zdravom akvarijumskom okruženju, veliki broj akvarijumskih biljaka će se samostalno razmnožavati bez ikakve intervencije akvarističara.
Isto tako postoje I biljke koje mogu da se razmnožavaju ali samo uz pomoć veštačkih metoda. Razmnožavanje je jako korisno za akvarističare je dolazi do povećanja broja biljaka u akvarijumu, a isto tako dobro zbog zamene starijih biljaka.
Polno razmnožavanje
U divljini, mnoge akvarijumske biljke se reprodukuju polno, poput kopnenih biljaka, proizvodeći cveće, semenje ili spore. Kada dodje do oprašivanja cveta sa polenom druge biljke iste vrste, dolazi do stvaranja semena koje daje mogućnost da izrastu nove biljke.
Kombinacija genetskog materijala od 2 biljke roditelja, dobićemo genetski drugačiju biljku. Polno razmnožavanje zahteva dve ili više biljaka za razmnožavanje čiji su cvetovi iznad povržine vode, oni se ne javljaju često u akvarijumu već samo kada su uslovi povoljni, ali to je jako teško kontrolisati. Prvo moramo da podstaknemo biljku na oprašivanje tako što ćemo da obezbedimo strujanje vazduha iznad vode u akvarijumu odnosno ispod svetlosnih elemenata.
Većina matičnih biljaka će proizvoditi cveće u akvarijumu pod pravim uslovima.
Kada se formiraju cvetovi oni moraju biti oprašeni. U prirodi,insekti su ti koji su odgovorni za prenos polena kako u vodenih tako I u kopnenim biljaka ali isto tako sprovode se I veštaćki procesi istog, korišćenjem finih umetničkih četkica.
U nekim slučajevima možemo koristiti polen za oplodnju sa iste biljke sa kojoje polen uzet i tako tobijamo seme indentičnomg genetskog sastava.
Ako se oprašivanje obavi uspešno I semena su proizvedena, često ona ne traju dugo pre nego što počnu da klijaju. U mnogim slučajevima bolje je da se semena biljke stave u vlažno tlo, nego ih samo potopiti u direktno u vodu. Kada sadnica nareste izmedju 4 – 10cm možemo je perebaciti u akvarijum.
Bespolno razmnožavanje
Većina vodenih biljaka se razmnožava bespolno, kako u prirodi tako I akvarijumu. Roditelji biljke reprodukuju ćerke biljke koje su genetski identične.
Bespolna reprodukcija, se javlja kod zdravih I zrelih biljaka, ovim procesom se obezbedjuje opstanak novih biljaka koje će kasnije doneti isto tako nove biljke.
Prirodno akvarijumsko razmnožavanje
U akvarijumu se mogu proizvoditi biljke putem, deljenja, odsecanjem rizoma, izdancima, vrežama.
Vreža
Vreže su horizontalne grane(vreže), koje se dobijaju od matične biljke gde se na kraju te iste vreže nalaze njene ćerke ( zovu ih još i puzavice). Vreža obično raste iznad površine, a ponekad mogu tek toliko ispod površine. One stalno prate jedna drugu i tako osvajaju ceo akvarijum, dužine koje prate jedna drugu su intervalima od oko 6 do 15cm.
Nove vreže dobijaju većinu svojih hranljivih sastojaka iz matične biljke sve dok ne proizvedu sopstveni koren I nove listove, na kraju vezivanja za podlogu postaje u potpunosti novaformirana odrasla biljka. Vreže izmedju odraslih biljaka i novih biljaka možemo da slomimo i tako dobijemo novu biljku ili da je pustimo da rastu nove vreže.
Svaka vreža razvija svoju vrežu I lančano su povezane, više nego jedna biljka.
Možemo ukloniti biljku ćerku, tako što ćemo iseći vrežu, skratiti korenje pre pre ponovnog sadjenja. Nova biljka koju želimo da posadimo treba da bude najmanje za četvrtinu veličine odrasle biljke pre nego što bude rasadjena.
Odvajanjem biljaka ćerki sa matične biljke mi ograničavamo matičnu biljku da se razmnožava.
Dobar metod razmnožavanja je da pustimo da se sa matične biljke razvije nekoliko vreža, gde ćemo mi posle nekog vremena birati biljke ćerke sa najboljim karakteristikama, tj. Izgledom.
Mnoge plutajuće biljke takodje proizvode nove biljke sistemom vreža iako trebaju da ostanu vezane one se razdvajaju prirodnim putem. To se dogadja kada biljke ćerke dostignu punu zrelost.
Razmnožavanje putem sistema vreža je karakteristično za sledeće akvarijumske biljke
Cryptocoryne, Echinodorus, Sagittaria, Vallisneria i neke plutajuce vrste.
Razmnožavanje putem izdanaka
Razmnožavanje izdancima je slično razmnožavanju putem vreža, stim sto što se ovde one formiraju mnogo bilže matičnoj biljci.
Mnoge biljke koje rastu u grupama, razmnožavaju se na ovaj način.
Echinodorus je jedan od predstavnika ove vrste, ova biljka proizvodnjom izdanaka, na jednom mestu čini da oma i izgleda kao jedna velika biljka.
Izdanaka se posle odredjenog vreme, tj. Kada mu se formira koren može odvojiti od matične biljke i zasaditi na neko drugo mesto u akvarijumu.
Proces razdvajanje od matične biljke ne vršimo toliko često pošto sam proces zahteva uzimanje cele biljke i njeno celokupno razdvajanje, jer u suprotnom matična biljka može da doživi trajnu štetu.
Kada sadimo novu biljku, moramo da budemo sigurni da smo izvadili sve iz podloge gde se predhodna biljka nalazila, zato što ostaci mogu da spreče ukorenjavanje nove biljke ili pak da utiču zdravlje biljaka u blizini korena.
Slučajni izdanci koje se formiraju na različitim delovima matične, odrasle biljke u zavisnosti od biljke mogu se formirati iz lišća, stabla ili vreža.
Prvo nastaju mali listovi a zatim koren, biljka ćerka je vezana za majku biljku sve do trenutka kada dovoljno ne sazri i odvoji se od matične biljke.
Kada biljka ima nekoliko listova i veličine je oko 3-4cm, možemo je pažljivo ukloniti sa matične biljke i zasaditi je na drugo mesto u akvarijumu.
Biljke koje su karakteristične sa ovakvom vrstom razmnožavanja Echinodorus, Microsorum, Aponogeton, and Bolbitis.
Veštačko razmnožavanje biljaka u akvarijumu
Akvarijumsko bilje se takodje može razmnožavati veštačkim putem, tu se pre svega misli na sečenje rizoma, korena i stabala kod biljaka.
Sečenjem
Sve biljke koje imaju centralnu stabiljiku, i imaju veliki broj bočnih izdanaka razmnožavaju se sečenjem istih. Većina matičnih biljaka se prodaju u buketu ili saksiji ili se jednostavno iseče vrh osnovne biljke.
Naravno mi možemo rezati i vrh centralne stabljike ali isto tako i bočne izdanke, ali pokazalo se da rezanjem centralne stabljike dolazi do bujanja sporednih izdanaka.
Normalne matične biljke imaju čvorišta (mesta na kojima niču novi izdanci) na tim čvorištima se formira korenje, ako hoćemo da sečemo, potrebne su nam oštre makaze i sečemo odmah iznad čvorišta, ali vodima računa da imamo najmanje 4-5 čvorišta ispod njega.Donji čvorovi će biti oblast gde će izbiti novi koreni.
Pažljivo ćemo ukloniti listove koji se pružaju ka čvorištu, i lagano ćemo je pokriti podlogom. Na mestu gde je orezana biljka treba da počne da proizvodi korenje i da se čvrsto usidri u podlogu i polako da počne da raste i stvara nove listove.
Matična biljka koja nam je poslužila kao osnova za dobijanje druge biljke, takodje nastavlja da raste, dolazi do proizvodnje velikog broja bočnih biljaka.
Orezivanjem matične biljke mi podstičemo žbunasti rast iste. Ovo je ustvari metod kako da napravimo žbun u akvarijumu.
Rizom
Rizom je gledano jedna vrsta modifikovanog stabla koje podseća na debeo koren koji se nalazi na dnu biljke. Često se koristi kao organ za proizvodnju novih izdanaka
Da bismo dobšli do rizoma mi moramo pemeriti celu biljku, naravno vodeći računa da ne oštetimo rizom.
Da bismo dobili novu biljku, isečemo rizom oštrim nožem, vodeći računa da deo rizoma koji sečemo ima na sebi mladu biljku, ako ima više mladih biljaka na sebi možemo podeliti rizom na više delova vodeći računa da dužina podeljenog rizoma bude najmanje 2.5cm.
Orezivanjem starih korena ćemo smanjiti količinu oštećenja prouzrokovanih pripremom za sečenje rizoma, time osiguravamo da se novo korenje brzo razvija. Biljke poput Microsoruma i Anibusa, vole da se svojim korenitim sistemima usidre za kamenje ili panjeve u akvarijumu.
Deljenjem
Biljke čija stabla rastu u grupicama ili čije je lišće tik iznda podloge. Možemo podeliti, razdvojiti koren matične biljke i tako dobiti dve ili tri nove biljke. Za ovo nam je potreban jedan oštar nož, i da budemo pažljivi pri deljenju korena.
Tekst
Encyclopedia of Aquarium Plants
Peter Hiscock
U zdravom akvarijumskom okruženju, veliki broj akvarijumskih biljaka će se samostalno razmnožavati bez ikakve intervencije akvarističara.
Isto tako postoje I biljke koje mogu da se razmnožavaju ali samo uz pomoć veštačkih metoda. Razmnožavanje je jako korisno za akvarističare je dolazi do povećanja broja biljaka u akvarijumu, a isto tako dobro zbog zamene starijih biljaka.
Polno razmnožavanje
U divljini, mnoge akvarijumske biljke se reprodukuju polno, poput kopnenih biljaka, proizvodeći cveće, semenje ili spore. Kada dodje do oprašivanja cveta sa polenom druge biljke iste vrste, dolazi do stvaranja semena koje daje mogućnost da izrastu nove biljke.
Kombinacija genetskog materijala od 2 biljke roditelja, dobićemo genetski drugačiju biljku. Polno razmnožavanje zahteva dve ili više biljaka za razmnožavanje čiji su cvetovi iznad povržine vode, oni se ne javljaju često u akvarijumu već samo kada su uslovi povoljni, ali to je jako teško kontrolisati. Prvo moramo da podstaknemo biljku na oprašivanje tako što ćemo da obezbedimo strujanje vazduha iznad vode u akvarijumu odnosno ispod svetlosnih elemenata.
Većina matičnih biljaka će proizvoditi cveće u akvarijumu pod pravim uslovima.
Kada se formiraju cvetovi oni moraju biti oprašeni. U prirodi,insekti su ti koji su odgovorni za prenos polena kako u vodenih tako I u kopnenim biljaka ali isto tako sprovode se I veštaćki procesi istog, korišćenjem finih umetničkih četkica.
U nekim slučajevima možemo koristiti polen za oplodnju sa iste biljke sa kojoje polen uzet i tako tobijamo seme indentičnomg genetskog sastava.
Ako se oprašivanje obavi uspešno I semena su proizvedena, često ona ne traju dugo pre nego što počnu da klijaju. U mnogim slučajevima bolje je da se semena biljke stave u vlažno tlo, nego ih samo potopiti u direktno u vodu. Kada sadnica nareste izmedju 4 – 10cm možemo je perebaciti u akvarijum.
Bespolno razmnožavanje
Većina vodenih biljaka se razmnožava bespolno, kako u prirodi tako I akvarijumu. Roditelji biljke reprodukuju ćerke biljke koje su genetski identične.
Bespolna reprodukcija, se javlja kod zdravih I zrelih biljaka, ovim procesom se obezbedjuje opstanak novih biljaka koje će kasnije doneti isto tako nove biljke.
Prirodno akvarijumsko razmnožavanje
U akvarijumu se mogu proizvoditi biljke putem, deljenja, odsecanjem rizoma, izdancima, vrežama.
Vreža
Vreže su horizontalne grane(vreže), koje se dobijaju od matične biljke gde se na kraju te iste vreže nalaze njene ćerke ( zovu ih još i puzavice). Vreža obično raste iznad površine, a ponekad mogu tek toliko ispod površine. One stalno prate jedna drugu i tako osvajaju ceo akvarijum, dužine koje prate jedna drugu su intervalima od oko 6 do 15cm.
Nove vreže dobijaju većinu svojih hranljivih sastojaka iz matične biljke sve dok ne proizvedu sopstveni koren I nove listove, na kraju vezivanja za podlogu postaje u potpunosti novaformirana odrasla biljka. Vreže izmedju odraslih biljaka i novih biljaka možemo da slomimo i tako dobijemo novu biljku ili da je pustimo da rastu nove vreže.
Svaka vreža razvija svoju vrežu I lančano su povezane, više nego jedna biljka.
Možemo ukloniti biljku ćerku, tako što ćemo iseći vrežu, skratiti korenje pre pre ponovnog sadjenja. Nova biljka koju želimo da posadimo treba da bude najmanje za četvrtinu veličine odrasle biljke pre nego što bude rasadjena.
Odvajanjem biljaka ćerki sa matične biljke mi ograničavamo matičnu biljku da se razmnožava.
Dobar metod razmnožavanja je da pustimo da se sa matične biljke razvije nekoliko vreža, gde ćemo mi posle nekog vremena birati biljke ćerke sa najboljim karakteristikama, tj. Izgledom.
Mnoge plutajuće biljke takodje proizvode nove biljke sistemom vreža iako trebaju da ostanu vezane one se razdvajaju prirodnim putem. To se dogadja kada biljke ćerke dostignu punu zrelost.
Razmnožavanje putem sistema vreža je karakteristično za sledeće akvarijumske biljke
Cryptocoryne, Echinodorus, Sagittaria, Vallisneria i neke plutajuce vrste.
Razmnožavanje putem izdanaka
Razmnožavanje izdancima je slično razmnožavanju putem vreža, stim sto što se ovde one formiraju mnogo bilže matičnoj biljci.
Mnoge biljke koje rastu u grupama, razmnožavaju se na ovaj način.
Echinodorus je jedan od predstavnika ove vrste, ova biljka proizvodnjom izdanaka, na jednom mestu čini da oma i izgleda kao jedna velika biljka.
Izdanaka se posle odredjenog vreme, tj. Kada mu se formira koren može odvojiti od matične biljke i zasaditi na neko drugo mesto u akvarijumu.
Proces razdvajanje od matične biljke ne vršimo toliko često pošto sam proces zahteva uzimanje cele biljke i njeno celokupno razdvajanje, jer u suprotnom matična biljka može da doživi trajnu štetu.
Kada sadimo novu biljku, moramo da budemo sigurni da smo izvadili sve iz podloge gde se predhodna biljka nalazila, zato što ostaci mogu da spreče ukorenjavanje nove biljke ili pak da utiču zdravlje biljaka u blizini korena.
Slučajni izdanci koje se formiraju na različitim delovima matične, odrasle biljke u zavisnosti od biljke mogu se formirati iz lišća, stabla ili vreža.
Prvo nastaju mali listovi a zatim koren, biljka ćerka je vezana za majku biljku sve do trenutka kada dovoljno ne sazri i odvoji se od matične biljke.
Kada biljka ima nekoliko listova i veličine je oko 3-4cm, možemo je pažljivo ukloniti sa matične biljke i zasaditi je na drugo mesto u akvarijumu.
Biljke koje su karakteristične sa ovakvom vrstom razmnožavanja Echinodorus, Microsorum, Aponogeton, and Bolbitis.
Veštačko razmnožavanje biljaka u akvarijumu
Akvarijumsko bilje se takodje može razmnožavati veštačkim putem, tu se pre svega misli na sečenje rizoma, korena i stabala kod biljaka.
Sečenjem
Sve biljke koje imaju centralnu stabiljiku, i imaju veliki broj bočnih izdanaka razmnožavaju se sečenjem istih. Većina matičnih biljaka se prodaju u buketu ili saksiji ili se jednostavno iseče vrh osnovne biljke.
Naravno mi možemo rezati i vrh centralne stabljike ali isto tako i bočne izdanke, ali pokazalo se da rezanjem centralne stabljike dolazi do bujanja sporednih izdanaka.
Normalne matične biljke imaju čvorišta (mesta na kojima niču novi izdanci) na tim čvorištima se formira korenje, ako hoćemo da sečemo, potrebne su nam oštre makaze i sečemo odmah iznad čvorišta, ali vodima računa da imamo najmanje 4-5 čvorišta ispod njega.Donji čvorovi će biti oblast gde će izbiti novi koreni.
Pažljivo ćemo ukloniti listove koji se pružaju ka čvorištu, i lagano ćemo je pokriti podlogom. Na mestu gde je orezana biljka treba da počne da proizvodi korenje i da se čvrsto usidri u podlogu i polako da počne da raste i stvara nove listove.
Matična biljka koja nam je poslužila kao osnova za dobijanje druge biljke, takodje nastavlja da raste, dolazi do proizvodnje velikog broja bočnih biljaka.
Orezivanjem matične biljke mi podstičemo žbunasti rast iste. Ovo je ustvari metod kako da napravimo žbun u akvarijumu.
Rizom
Rizom je gledano jedna vrsta modifikovanog stabla koje podseća na debeo koren koji se nalazi na dnu biljke. Često se koristi kao organ za proizvodnju novih izdanaka
Da bismo dobšli do rizoma mi moramo pemeriti celu biljku, naravno vodeći računa da ne oštetimo rizom.
Da bismo dobili novu biljku, isečemo rizom oštrim nožem, vodeći računa da deo rizoma koji sečemo ima na sebi mladu biljku, ako ima više mladih biljaka na sebi možemo podeliti rizom na više delova vodeći računa da dužina podeljenog rizoma bude najmanje 2.5cm.
Orezivanjem starih korena ćemo smanjiti količinu oštećenja prouzrokovanih pripremom za sečenje rizoma, time osiguravamo da se novo korenje brzo razvija. Biljke poput Microsoruma i Anibusa, vole da se svojim korenitim sistemima usidre za kamenje ili panjeve u akvarijumu.
Deljenjem
Biljke čija stabla rastu u grupicama ili čije je lišće tik iznda podloge. Možemo podeliti, razdvojiti koren matične biljke i tako dobiti dve ili tri nove biljke. Za ovo nam je potreban jedan oštar nož, i da budemo pažljivi pri deljenju korena.
Tekst
Encyclopedia of Aquarium Plants
Peter Hiscock
