Prijem
Traži
Bolest
Vecinu bolesti koje se javljaju kod akvarijumskih riba mozemo golim oko prilicno lako prepoznati. Takve su obicno parazitske ili bakterioloske bolesti, a znaci ovih bolesti se ispoljavaju spoljasnjim promenama naribi. Medjutim, postoje i oboljenja unutrasjih organa koja se tesko prepoznaju i dugo, cesto bezuspesno lece.
Kad primetimo bolest na ribi moramo postupiti na dva nacina: ili cemo bolesnu ribu prebaciti u drugi, specijalni bolesnicki akvarijum ili cemo leciti ceo akvarijum, sto zavisi od vrste i obima bolesti.
Zbog uspesnog lecenja riba, bolesnicki akvarijum mora imati sve kvalitete onog u kome su zarazene ribe zivele, dakle: odgovarajuci kvalitet vode, grejac, filter...
Neke od bolesti:
Ichthyophthirius Multifiliis
Ovo, najpoznatije oboljenje riba izazivaju veoma sitni, ali okom ipak vidljivi paraziti koji za kratko vreme celo telo ribe prekriju belim, gusto rasporedjenim tackama. Bolest je lako primetiti iako ribe u pocetku ne gube mnogo od svog uobicajenom ponasanja. Najbolje je odmah leciti ceo akvarijum, jer je nemoguce odrediti jesu li paraziti stvorili ciste iz kojih ce u vodu osloboditi svoje plivajuce forme, opasne po druge jos ne zarazene ribe. Bolest se uspesno leci tzv. plavim lekom odnosno Ichthyoex-om.
Bolest skrga (Dactylogyrus)
Znaci ove bolesti se ne pokazuju odmah. Najpre obolele ribe gube apetit i zadrzavaju se pri povrsini vode ili blizu rasprsivaca za vazduh zbog pojacane potrebe za kiseonikom. Skrzni poklopci spustaju se i dizu brze nego obicno, a skrge koje se vide ispod njih postaju sive i otekle. Ako odmah ne lecimo ribe, one ce sve teze disati a skrge ce se zgusnuti i ocvrsnuti kao zulj. Ribe na kraju bolesti ugibaju potpuno unakazene.
Bolest izaziva sitni crvoliki parazit koji luta po skrznim membranama hraneci se tkivom skrga. Oboljenje se uspesno leci ako se primeti na vreme. U tu svrhu se koriste 35% rastvor formaldehida u vodi (formalin) i to u takvom odnosu da na jedan litar vode kapnemo 0,2 mililitra rastvora. Lecenje se obavlja kratkotrajnim kupanjima obolele ribe u tako pripremljenoj vodi u kadicama manjih zapremina. Ovakva kupanja ne smeju da traju duze od 50-60 minuta.
Raspadanje peraja
Ovo je bakterijska infekcija koja nastaje usled nepovoljnih uslova u akvarijumu (zagadjena voda pri procesu truljenja mrtvih riba i biljaka, nepojedene hrane). Sve ovo pospesuje prenamnozavanje bakterija cije prisustvo dovodi do unustavanja zitelja akvarijuma.
Lecenje ove bolesti prilicno je tesko i pri tome se koriste narociti hemijski preparati ili antibiotici.
Slaba ishrana riba takodje moze biti jedan od uzroka ove bolesti. U slucaju da se ova bolest pojavila, sve zarazene ribe moramo izdvojiti, akvarijum ocistiti, dezinfikovati i tako spreciti dalje sirenje bolesti.
Tuberkoloza
Ribe zarazene ovom bolesti u pocetku se sasvim normalno ponasaju i redovno jedu, ali vidno gube na tezini jer se njihov stomak redovno suzava zbog ostecenja unutrasnjih organa.
Na kozi nekih riba javljaju se ranice i kvrzice, a kod drugih se u unutrasnjiim organima javljaju gnojne rane, koje pucaju i sire se po celom telu. Jedan od oblika ove bolesti, posebno karakteristican za porodicu Poecilidae, je buljavost ociju.
Lecenje mikrobakterioze veoma je tesko i cesto neuspesno. Zbog toga se pri izboru i kupovini riba mora voditi racuna. Treba uvek pazljivo posmatrati i izabrati ribe koje ce se naseliti u akvarijum. Ako se bolest ipak pojavi, obolelu ribu treba izvaditi iz zajednickog akvarijuma i leciti zasebno antibioticima (Tetraciklin ili Oksitetraciklin). Ne sme se dozvoliti da obolela riba ugine u akvarijumu gde su ostale ribe, jer ce preneti time oboljenje nanjih.
Saprolengija
Ovo je najpoznatije gljivicno oboljenje riba. Ribe obolele od saprolengije bivaju prekrivene finim plavo-zelenim nitima gljivica, sto podseca na izgled vate. Na njima se cesto pojave i alge.
Obolele ribe gube boju, postaju apaticne i cesu se o tvrde predmete u vodi. Bolest se lako leci pomocu Saproex-a ili nekog drugog odgovarajuceg leka. Lecenje je uspesno ako se bolest primeti na vreme.
Vecinu bolesti koje se javljaju kod akvarijumskih riba mozemo golim oko prilicno lako prepoznati. Takve su obicno parazitske ili bakterioloske bolesti, a znaci ovih bolesti se ispoljavaju spoljasnjim promenama naribi. Medjutim, postoje i oboljenja unutrasjih organa koja se tesko prepoznaju i dugo, cesto bezuspesno lece.
Kad primetimo bolest na ribi moramo postupiti na dva nacina: ili cemo bolesnu ribu prebaciti u drugi, specijalni bolesnicki akvarijum ili cemo leciti ceo akvarijum, sto zavisi od vrste i obima bolesti.
Zbog uspesnog lecenja riba, bolesnicki akvarijum mora imati sve kvalitete onog u kome su zarazene ribe zivele, dakle: odgovarajuci kvalitet vode, grejac, filter...
Neke od bolesti:
Ichthyophthirius Multifiliis
Ovo, najpoznatije oboljenje riba izazivaju veoma sitni, ali okom ipak vidljivi paraziti koji za kratko vreme celo telo ribe prekriju belim, gusto rasporedjenim tackama. Bolest je lako primetiti iako ribe u pocetku ne gube mnogo od svog uobicajenom ponasanja. Najbolje je odmah leciti ceo akvarijum, jer je nemoguce odrediti jesu li paraziti stvorili ciste iz kojih ce u vodu osloboditi svoje plivajuce forme, opasne po druge jos ne zarazene ribe. Bolest se uspesno leci tzv. plavim lekom odnosno Ichthyoex-om.
Bolest skrga (Dactylogyrus)
Znaci ove bolesti se ne pokazuju odmah. Najpre obolele ribe gube apetit i zadrzavaju se pri povrsini vode ili blizu rasprsivaca za vazduh zbog pojacane potrebe za kiseonikom. Skrzni poklopci spustaju se i dizu brze nego obicno, a skrge koje se vide ispod njih postaju sive i otekle. Ako odmah ne lecimo ribe, one ce sve teze disati a skrge ce se zgusnuti i ocvrsnuti kao zulj. Ribe na kraju bolesti ugibaju potpuno unakazene.
Bolest izaziva sitni crvoliki parazit koji luta po skrznim membranama hraneci se tkivom skrga. Oboljenje se uspesno leci ako se primeti na vreme. U tu svrhu se koriste 35% rastvor formaldehida u vodi (formalin) i to u takvom odnosu da na jedan litar vode kapnemo 0,2 mililitra rastvora. Lecenje se obavlja kratkotrajnim kupanjima obolele ribe u tako pripremljenoj vodi u kadicama manjih zapremina. Ovakva kupanja ne smeju da traju duze od 50-60 minuta.
Raspadanje peraja
Ovo je bakterijska infekcija koja nastaje usled nepovoljnih uslova u akvarijumu (zagadjena voda pri procesu truljenja mrtvih riba i biljaka, nepojedene hrane). Sve ovo pospesuje prenamnozavanje bakterija cije prisustvo dovodi do unustavanja zitelja akvarijuma.
Lecenje ove bolesti prilicno je tesko i pri tome se koriste narociti hemijski preparati ili antibiotici.
Slaba ishrana riba takodje moze biti jedan od uzroka ove bolesti. U slucaju da se ova bolest pojavila, sve zarazene ribe moramo izdvojiti, akvarijum ocistiti, dezinfikovati i tako spreciti dalje sirenje bolesti.
Tuberkoloza
Ribe zarazene ovom bolesti u pocetku se sasvim normalno ponasaju i redovno jedu, ali vidno gube na tezini jer se njihov stomak redovno suzava zbog ostecenja unutrasnjih organa.
Na kozi nekih riba javljaju se ranice i kvrzice, a kod drugih se u unutrasnjiim organima javljaju gnojne rane, koje pucaju i sire se po celom telu. Jedan od oblika ove bolesti, posebno karakteristican za porodicu Poecilidae, je buljavost ociju.
Lecenje mikrobakterioze veoma je tesko i cesto neuspesno. Zbog toga se pri izboru i kupovini riba mora voditi racuna. Treba uvek pazljivo posmatrati i izabrati ribe koje ce se naseliti u akvarijum. Ako se bolest ipak pojavi, obolelu ribu treba izvaditi iz zajednickog akvarijuma i leciti zasebno antibioticima (Tetraciklin ili Oksitetraciklin). Ne sme se dozvoliti da obolela riba ugine u akvarijumu gde su ostale ribe, jer ce preneti time oboljenje nanjih.
Saprolengija
Ovo je najpoznatije gljivicno oboljenje riba. Ribe obolele od saprolengije bivaju prekrivene finim plavo-zelenim nitima gljivica, sto podseca na izgled vate. Na njima se cesto pojave i alge.
Obolele ribe gube boju, postaju apaticne i cesu se o tvrde predmete u vodi. Bolest se lako leci pomocu Saproex-a ili nekog drugog odgovarajuceg leka. Lecenje je uspesno ako se bolest primeti na vreme.
